Turistički porez da i selo izađe iz sive zone

Uvodi se paušalno oporezivanje izdavalaca privatnog smeštaja, ne samo u seoskom turizmu, a porez će se plaćati na godišnjem nivou, i to kvartalno.

Koliko ćemo po novim zakonskim odredbama plaćati porez, možemo li i taj trošak podneti? To se zabrinuto pitaju mnogi domaćini u seoskom turizmu zapadne Srbije, području koje prednjači po razvijenom odmoru u kosjerićkim, ivanjičkim i drugim selima.

Čuli su, kažu, za uvođenje poreza na dohodak onih koji rade u seoskom turizmu (po inicijativi Ministarstva turizma, kao suzbijanje nelegalnog rada), pročitali da će to iznositi pet odsto prosečne mesečne zarade po zaposlenom puta broj ležaja koji se izdaju (prema kategoriji turističkog mesta), ali sve drugo o tome im je nepoznanica. A selu ovdašnjem, u ovoj sezoni poput nepogode pogođenom upola nižom cenom maline u otkupu nego nekih prethodnih godina, svaki novi trošak rađa brigu.

Seoski turizam je pomenut i na drugoj Turističkoj konferenciji zapadne Srbije održanoj nedavno na Tari. Direktor TO regije zapadne Srbije Miroslav Rađen u izjavi za naš list podseća da na ovom području ima 149 kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava koja raspolažu sa ukupno 1.349 ležajeva. Najpoznatiji izdavaoci ovde su „Gostoljublje” iz Kosjerićke Mionice, „Golijski konaci” kod Ivanjice, „Terzića avlija” iz Zlakuse… Većina domaćinstava je s manjim turističkim objektima, do desetak ležajeva. Uglavnom je to dopunski izvor prihoda uz poljoprivrednu delatnost.

– Nije velika popunjenost kapaciteta u seoskom turizmu. A ta delatnost traži ulaganja u objekte, usluge, kadrove. Preporučujemo ljudima da se time bave, uz svest da je to posao koji na duge staze daje rezultate. Zadovoljan gost redovno dolazi, a sada je i stranaca više koji uglavnom preko interneta saznaju o seoskoj ponudi. Istina, do sada je bilo malo seoskih domaćina koji su prijavljivali goste za naplatu boravišne takse i legalno poslovali. Zbog komplikovane procedure i rada preko posrednika (turističkih agencija i organizacija) dešavali su se problemi oko naplate: gost iz sela mora da ide kilometrima u veće naselje da bi platio boravišnu taksu, a dođe li nedeljom agencije i organizacije ne rade. Gosti nisu ni prijavljivani i država je gubila, a domaćini poslovali u sivoj zoni. Predviđene zakonske izmene tu treba da uvedu red – ističe Rađen i objašnjava njihov smisao:

– Uvodi se paušalno oporezivanje izdavalaca privatnog smeštaja, ne samo u seoskom turizmu, a porez će se plaćati na godišnjem nivou, i to kvartalno. Iznos zavisi od dva faktora: broja ležajeva kojim se raspolaže i kategorije turističkog mesta (ne može se isto plaćati na Zlatiboru i u Kosjeriću). Izdavaoci će, tako, sami bez posrednika obavljati naplatu usluge, s tim što su u obavezi da plate porez na dohodak. To su i do sada plaćali oni koji su legalno radili, ali preko posrednika, kroz ukupnu cenu usluge. Ovo, dakle, nije novi namet na izdavaoce smeštaja, već način da im se olakša poslovanje i motivacija da uđu u legalne tokove. Oporezivanje će smanjiti sivu zonu, a legalan rad domaćinima donosi mogućnost da lakše posluju kad su u evidenciji, budu vidljiviji za goste, dobiju subvencije…

Na pitanje koliko može da iznosi taj porez za domaćine, Rađen navodi da bi, na osnovu informacija iz Ministarstva turizma, za nekog ko izdaje dva ležaja u selima turističkog mesta prve kategorije mogao da iznosi od tri do četiri hiljade dinara godišnje. S većim brojem kreveta raste taj iznos, ali je manji u turističkim mestima niže kategorije.

A da li je uvođenje oporezivanja seoskog turizma na mestu, pitali smo i domaćine. Najznačajniji je u toj delatnosti, ne samo u ovom delu Srbije, Željko Sredić, vlasnik turističkog domaćinstva „Gostoljublje” u Kosjerićkoj Mionici. On je tu s porodicom napravio izuzetan prostor za odmor gostiju, sa uređenim vajatima, otvorenim bazenom, sa oko 30 ležajeva, nizom sadržaja potrebnih savremenom turisti.

– I mene ovih dana zovu izdavaoci smeštaja iz sela, interesuju se za novo oporezivanje, a ni sam nemam dovoljno informacija. Poslovanje u seoskom turizmu treba legalizovati, da se napravi evidencija. Pozdravljam što se oporezivanjem podvlači crta ko radi u ovoj delatnosti, želim da budem legalan – ističe Sredić i napominje:

– Međutim, treba i zakonskim propisima odvojiti seoski turizam od drugih izdavalaca smeštaja u banjama, na planinama. U selima je turizam uglavnom socijalna kategorija, način da ljudi dodatno zarade i selo opstane, a ne da se neko obogati. Ne znam otkud ideja da se plaća po broju ležajeva kad je popunjenost u seoskom turizmu kod većine izdavalaca mala. Kod mene je oko četiri meseca godišnje, ali kod drugih je prosečna popunjenost oko 10 odsto u godini. Ljudi se dovijaju da im gosti dođu i opstane delatnost, ali sve je manje turističkih domaćinstava. Prošle decenije u kosjerićkom kraju seoskim turizmom se bavilo 25 domaćinstava, a sada ni desetak. Neka postoje na turističkoj karti, a godišnje imaju samo nekoliko noćenja. Ljudi prihodom od poljoprivrede drže turizam da se ne ugasi, a i meni znači što imam hektar maline, 500 stabala šljive – ističe vlasnik „Gostoljublja.

Izvor: Politika B.Pejović